Izmišljena priča – sastav
Izmišljena priča – sastav
U životu se događaju razne stvari i čovek svakodnevno prođe kroz mnogo. Vrlo često se događa da nekada nešto pogrešimo ili nešto nepotrebno kažemo. Moji roditelji kažu da sam vrlo nestašno dete, pa je razumljivo to što nekada volim nešto interesantno da izmislim. Jednom prilikom sam jednoj svojoj drugarici ispričao jednu vrlo uzbudljivu i neobičnu priču i ona je bila oduševljena. Čast mi je da tu priču sada ispričam vama:
Bila je noć, šetao sam se ulicom koja je bila apsolutno prazna. U jednom trenutku sam se upitao gde su nestali svi oni ljudi koji tokom dana tuda prolaze i obavljaju svoje poslove. Noć je gluvo doba, noć je period u kojem svi miruju i odmaraju. Te noći nekako nisam mogao da zaspim, pa sam izašao malo ispred svoje kuće. Nikada se nisam plašio mraka i uvek mi je bilo interesantno da noću hodam i istražujem. U jednom trenutku sam se iznenadio i zaprepastio. Na samom uglu ulice, iza jednog žbunastog drveta, videlo sam kako se nešto pomera. Moram priznati da mi je bilo malo neprijatno. Korak po korak, išao sam prema tom drvetu. Veoma me je interesovalo šta se nalazi iza njega i nisam mogao da odem, a da ne pogledam. Polako sam prišunjao i stao iza drveta. Video sam jednog divnog prelepog goluba, koji je pokraj drveta našao svoje utočište. Iznenadio sam se kada sam čuo njegov glas, golub je umeo vrlo jasno i razgovetno da priča. Ispričao mi je svoju tužnu priču i bio je veoma dobar prema meni. Rekao mi je kako je izgubio svu svoju snagu i kako bez nje nikako ne može da poleti. Takođe, rekao mi je da mu je neophodna pomoć. Vrlo rado sam mu pomagao, njegova tužna priča me je dirnula i rastužila. Rekao je da postoji šansa da poleti ponovo, samo ako ga neko bar malo podigne i baci ga u visine. Nije imao snage da se sam uzdigne i da se vrati odakle je došao. Ovaj njegov predlog sam prihvatio sa zadovoljstvom i rekao sam mu kako uvek pomažem pravim prijateljima. Bilo mu je veoma drago zbog toga i njegovo raspoloženje bilo je znatno promenjeno. U njegovim očima sam video da ima dobru dušu, i da je, u suštini, jedno dobro i plemenito stvorenje. Nežno sam ga uzeo svojim rukama i poželeo sam mu svu sreću ovoga sveta. Polako sam ga podikao i pustio. Tog trenutka sam namerno zažmurio, jer nisam imao hrabrosti da gledam. Svim svojim srcem želeo sam da poleti i strahovao sam da slučajno ne padne i povredi se. Na moju radost, golub je zalepršao krilima i odlučno poleteo visinama. Uporno sam gledao u njegovom pravcu i oduševljeno sam mu mahao. Vrlo brzo, on je sleteo na moje rame i iskazao mi svoju zahvalnost. Rekao mi je da je spreman da uradi sve što želim, kako bi mi uzvratio za sve što sam uradio za njega. Oduvek sam maštao kako letim slobodno i ponosno kao neka ptica i upravo zbog toga sam mu rekao da bih voleo da me nauči da letim. Ta moja želja mu se veoma dopala i video sam sreću u njegovim očima. Rekao je da je to najmanje što može da uradi za mene. Za trenutak je otišao negde, rekao je da mora nešto da donese. Doneo je zlatna krila i ta krila stavio je na moja leđa. Objasnio mi je kako se maše krilima i kako se leti i poželeo mi je srećan i uzbudljiv let. Bio sam presrećan, zamahao sam krilima i poleteo pravo u oblake.
Kao što sam rekao, moja drugarica bila je oduševljena ovom pričom i rekla mi je da vrlo interesantno i lepo umem da pripovedam. Bilo mi je drago što je shvatila i razumela sve što sam izmislo, bilo mi je drago što je moja izmišljena priča ostavila pozitivan utisak na nju. Iskreno se nadam će te i vi misliti sve najlepše o mojoj izmišljenoj priči.
Moja izmišljena priča – sastav
Svako od nas voli da ponekad izmisli nešto o sebi ili ispriča neku izmišljenu priču. U izmišljenoj priči je sve moguće i dozvoljeno, u izmišljenoj priči ne postoje zabrane, u izmišljenoj priči sve je dozvoljeno. Priznajem dacsam često pričao takve priče osobama koje su mi bliske i drage. Upravo zbog toga ću se potruditi da vam sada u što kraćim crtama prenesem izmišljenu priču koju sam ispričao mom deki. Priča ide ovako:
Bilo je lepo i toplo vreme. Leto je bilo u punom svom jeku i sve oko nas bilo je istopljeno od vrućine. Tih vrelih dana, spas sam pronalazio kraj obližnjeg jezera. Na jezeru sam provodio skoro čitav dan, tamo sam se igrao i zabavljao, tamo sam učio i odmarao. Jezero je bilo moje tajno i skorovito mesto, jezero je bilo moje utočište. Voleo sam da sedim na jednom ogromnom kamenu i da polako praćakam svojim nogama po vodi. Tog letnjeg vrelog dana, čim sam ustao iz kreveta i doručkovao, otišao sam do jezera. Stavio sam na veliki modri kamen jednu plišanu krpicu i nestrpljivo sam seo. Nogama sam udarao po vodi i uživao u prelepoj prirodi. To moje zadovoljstvo prekinuo je jedan vrlo zastrašujući prizor. Po površini jezera, video sam ajkulu, koja je bila sve bliža i bliža meni. Brzo sam izašao iz vode i tražio sam neku veliko i čvrsto drvo. Brzo sam pronašao takvo drvo i hrabro sam ga bacio na ajkulu. Ajkula je od udarca potonula i istog trenutka nestala. Bio sam srećan što sam spasio sebe, kao i sve ljude koji dolaze na jezero.
Kada je moj deka čuo ovu priču, rekao je da je malo uplašen i iznenađen zbog svega toga što je čuo. Ali, pored toga, rekao je i da je moja mašta veoma razvijena i da sam majstor za izmišljene priče. To je za mene pravi komplimnet i biću veoma zadovoljan ukoliko se i vama sviđa moja izmišljena priča.
Izmišljena priča o vanzemaljcima – sastav
Ne postoji osoba koja nikada nije ispričala neku zanimljvu i izmišljenu priču u društvu. Izmišljene priče su veoma zabavne za slušanje i u velikoj meri utiču na naše raspoloženje. Do sada sam ispričao nekoliko izmišljenih priča svojim drugarima i te priče nisu toliko posebno. Imam veliku želju da sa vama podelim najznamiljivu izmešljenu priču koja sam ikada ispričao. Upravo tu priču sam podelio sa svojim roditeljima i ona se odnosi na vanzemaljce. Priča počinje ovako:
Bio je 1. Septembar, tužan sam se vratio iz škole, bilo mi je žao što je raspust definitivno završen i što je počela nova školska godina. U glavi su mi bile uspomene na sve što je bilo lepo na letnjem raspustu. Ali, trudio sam se da se skoncentrišem na buduće obaveze i pokušavao sam da se pripremim za učenje. Čim sam zgrabio knjigu u šake, čuo sam neke čudne zvukove i zaključio sam da oni dolaze iz dvorišta. Brzo sam pohitao ka vratima, želeo sam da vidim šta se to zbilja dešava u mom dvorištu. Video sam neke male i zelene ljude u dvorištu i malo sam se uplašio. Protrljao sam svoje oči, u nadi da nisam dobro video. Ipak, dobro sam video, bili su to vanzemaljci, ali, šta su oni tražili u mom dvorištu? Hrabro sam krenuo ka njima, hteo sam da razgovaramo i nisam želeo da pokažem strah. Oni su stajali ispod jednog drveta, tačnije ispod jedne jabuke. Bili su izuzetno mirni i učtivi. Predstavili su mi se i rekli su mi da su oni vanzemaljci i da je njihov dom nekoliko miliona svetlosnih godina udaljen od naše planete. Bilo mi je zadovoljstvo što sam ih upoznao, ali morao sam da ih pitam zbog čega su došli baš ovde. Na moje pitanje, veoma su mirno i iskreno odgovorili. Rekli su da su malo zalutali i da su ostali bez hrane. Bili su mnogo gladni i na jednom drvetu su videli nešto crveno. To nešto im se veoma dopalo i želeli su da ga ponesu sa sobom. To nešto crveno bile su jabuke u mom dvorištu, koje su bile zrele i spremne za berbu. Rekao sam im da mogu da uzmu koliko god žele i da mi je veoma milo što im se dopadaju. Poklonio sam im i nekoliko krušaka i par kajsija. Oni su sve to prihvatili sa osmehom na licu i rekli su da i oni imaju nešto za mene. Poklonili su mi jednu malu figuricu svemirskog broda i obećao sam im da ću tu figuricu zauvek čuvati. Posle svega toga oni su otišli i više nikada ih nisam video.
Ova izmišljena priča je veoma obradovala moje roditelje i oni su mi iskreno čestitali što sam uspeo da smislim tako zabavnu i skladnu izmišljenu priču. Uvek sam imao želju da upoznam pravog vanzemaljca i možda zbog toga je u mojoj mašti nastala kreacija, putem koje sam izmislio i sročio ovu priču. Svaki put se iskreno uzbudim i razveselim kada je pričam i bio bih veoma srećan i veseo ukoliko je i vas uzbudila i bar malo oraspoložila ova moja izmišljena priča o vanzemaljcima.
