Napisali smo za vas radove koji mogu da odgovaraju temama: “Moja buducnost”, “Moji buduci planovi”, “Sta mozes da ocekujes od zivota” I ostalo, sto se tice poslednje teme, primera 3, vezan je za napredak tehnologije I na taj nacin se u njoj govori o buducnosti. Prvi I treci rad su napisani u muskom rodu, drugi je u zenskom rodu, ali svakako mozete da menjate rod po svojoj zelji. Predlazemo da ove radove pisu stariji razredi, od petog razreda, pa do osmog. Nadamo se da cete naci nesto odgovarajuce za sebe. Srecno na pismenom zadatku!
Buducnost sastav – Primer 1
Svako ima snove I planove za buducnost. Bilo da zelis da postanes naučnik i otkrijes nove i neverovatne stvari, ili da postanes košarkaš Crvene zvezde i budes najplaćeniji igrač u ligi, normalno je da sanjas o svojoj budućnosti.
Ja imam snove za budućnost baš kao i svi drugi. Snovi o dobrom životu, sa mnogo novca,lepim devojkama i brzim automobilima! I učiniću sve što je potrebno da to postignem. Posle osnovne skole planiram da upisem gimnaziju, planiram da je zavrsim sa najvisim ocenama I to ce biti prvi korak ka ostvarenju mog cilja. A upisivanje fakulteta ce biti drugi korak ka ostvarenju mog sna. Trenutno sam ucenik sedmog razreda osnovne skole. Dajem sve od sebe da popravim ocene, jer kao svi decaci imam mnogo precih stvari od ucenja, kao sto su igrice, devojcice, druzenje, ali resio sam da zapnem, jer ce mi bolje ocene sigurno pomoci prvo za upisivanje srednje skole, a nakon toga I fakulteta. Posto volim biologiju, zamisljam da upisem to u buducnosti I da istrazujem nove I neistrazene biljne vrste na planinama.Voleo bih da doguram I do mastera, pa doktorata, negde u inostranstvu I doktoriram na farmaciji, pa da se vratim u svoju zemlju da se zaposlim kao professor. Do trenutka kada steknem ovaj stepen, već ću imati oko 28 godina, ako sve ide po planu, a iskreno se nadam da će sve to biti vredno mog napornog rada. U slobodno vreme planiram da se zaposlim u nekoj kompaniji I pridruzim se njihovom istraživačkom odeljenju. Nadam se da mogu pomoci u pronalaženju novih, efikasnijih načina lecenja tesko izlecivih bolesti… Ili bih možda dizajnirao lekove, jos uvek razmisljam. Mogućnosti su beskonačne! Izvan posla planiram da kupim veliku kuću. Sanjam da se smirim u nekom predgradju, negde gde nije prevelika guzva. Uvek je lepse u predgradjima. Naravno, to je bolje za osnivanje porodice, a kada pronadjem zenu I kada dobijemo svoje prvo dete sve ce biti bajkovitije. Sanjam da imam sina koji bi preuzeo porodično ime.
Kao što vidite, imam velike planove za svoju budućnost. Kao I svako dete. Mozda previse mastam, I mozda nista od toga nece da se ostvari, ali dozvoljeno mi je bar da sanjam. Planiram da napravim nešto od sebe, a ne da odustanem. Imam veliki strah od neuspeha i neću dozvoliti da mi to priđe. Moji roditelji očekuju puno od mene, a mislim da sam do sada na dobrom putu. Moji snovi su ono što me vodi dalje; oni su meni cilj da težim ka necemu vecem. Jednog dana ću I ostvariti to, odnosno potrudicu se.
Moj buduci planovi sastav – Primer 2
Mnogi moji vrsnjaci nemaju pojma cime zele da se bave u buducnosti I uopste ne razmisljaju o tome. S druge strane, ja, većinu svoje budućnosti sam isplanirala na osnovu svojih nadanja I snova. Svi mi kazu da sam jako ambiciozna.
Pre svega zelim da pokusam da u zivotu nemam mnogo briga I stresa. Nemam pojma za sada sta bih studirala I radila, ali bar znam kako želim da stignem tamo. Znam svoje ciljeve kada u dalekoj buducnosti krenem na fakultet, kako želim da me vodi životni stil i šta želim da radim sa svojim slobodnim vremenom. Prvo, moj glavni cilj je da upisem srednju skolu koju zelim, da se potrudim da imam dobre ocene I ne obrukam se, a onda da krenem na dobar fakultet i zaradim diploma, posle koje me nece boleti glava pri pronalazenju posla.
Ali pre svega, moram da privedem kraju ovu osnovnu skolu sa najvisim ocenama, a nadam se d ace tako I biti, Znam da sa takvim ocenama imam mnogo opcija na dalje. Pokušala bih da odem u tehnološku školu, a posle nje i na tehnoloski fakultet, tacnije IT nauke, ili da idem u umetnicku skolu, jer sam talentovana za slikarstvo, pa na likovnu akademiju. Trebalo bi da sa tim znanjem mogu da nadjem posao koji zelim I radim ono sto volim. Ne znam za sta cu se odluciti, imam vremena da razmisljam. Za sada, radije bih odabrala slikarstvo, jer je umetnost nešto u čemu ću uvek uživati. To je jedna od onih stvari gde je sve u vezi s vama i onim što želite da uradite, zabavno je I postoji mnogo mogucnosti za napredovanje… To je poput pisanja na način da se osećanja prikazu ne pisanim jezikom vec u vizuelnom obliku. Sto se tice racunara I tehnologije, o tome razmisljam jer postaje sve vaznija grana. Razmislite o tome koliko često svi koriste računare i kako se brzo razvija ta tehnologija…Nakon što završim školu ovde, želim da se preselim u neki veci grad, jer ovih smerova nema u mom malom gradu, iako bi mi bilo jako zao da napustim porodicu. Ko zna posle srednje skole sta ce mi sve pasti na pamet. Sada je na primer pisanje nešto u čemu uživam i ima već tri godine kako sam dobra u tome. Ne vidim kako će se to ikada promeniti, mozda mi jedino dosadi. Sve ovo o cemu mislim će mi otvoriti puno mogućnosti za posao i sve u oblastima koje volim. Nadam se da ću imati uspešan posao koji volim i da ću živeti život u kojem ću uživati. Trenutno sam toliko zauzeta celom ovom osnovnom školom i pokušavam je privesti kraju sa dobrim ocenama.
Još jedna stvar o kojoj razmisljam vezano za svoj budući život, je to što se nadam da ću imati dobar posao. To će mi omoguciti pristojan dom, novac koji ću potrošiti na putovanja ili druge stvari koje bih želeo da učinim da bih bila srećna. Samo ne želim da budem previše usamljena. Moracu malo da mislim I na to da pronadjem nekog dobrog za sebe, da se ne posvetim samo poslu. Za sada se nadam da cu u srednjoj skoli imati cimerku Jovanu, nju poznajem jako dugo I mislim da cemo se dobro slagati. Ako nemam cimera, uvek mogu nabaviti kućnog ljubimca. Sjajno … verovatno ću biti jedna od onih starih nesrećnih žena sa oko 50 mačaka. Poslednja stvar u vezi moje budućnosti je ono što ću raditi u slobodno vreme. Jedan hobi imame, a to je pisanje, kao što sam već rekla. Pisanje za mene je poput dokumentovanja svih važnih trenutaka u mom životu vrednih pamćenja i osećaja prema njima. Ako steknem diplomu iz te oblasti, bilo bi još bolje, jer bih mogla da imam posao radeći nešto što ionako stalno radim, I to mozda od kuce. I zaista želim puno putovati kad ostarim. Engleska je glavno mesto na koje želim da odem, volela bih da živim tamo nekoliko godina samo zbog iskustva. Zaljubljenik sam u njihovu kulturu, modu, zabave, prihvatanje ljudi koji su različiti i naravno, akcente. Takođe imaju zaista prelepe istorijske zgrade sa zanimljivim pričama… I poslednja stvar, volela bih da imam uzbudljiv društveni život i zabavne ljudepored sebe, sa kojima ću deliti dobra vremena. Moja najbolja prijateljica verovatno će ostati bez tih novih iskustava, jer ne želi da napušta dom, što će za mene biti veliki izazov. Sve smo radile zajedno otkako smo se sprijateljili, ona je kao moj blizanac. Sa vedrije strane, mozda nam se putevi nece razdvojti.
Mislim da, bez obzira šta mi se desi, moja budućnost će biti veoma uzbudljiva i nikad neću morati da sledim dosadnu rutinu. Dakle, to je ono što želim da moj život samo ide svojim normalnim tokom, želim da postignem svoje ciljeve na fakultetu, živim svoj životni stil iz snova i budem u toku sa hobijima i zabavama koje sam oduvek volela. Spontani, a opet ozbiljan život je savršen za mene. Znate li vi šta želite da učinite sa svojim životom?
Primer 3
Kakva će biti budućnost? Ovo pitanje brine ili ce tek brinuti moje vrsnjake. Znamo gotovo sve o prošlosti; o prošlosti je napisano puno knjiga. Budućnost se ne programira. Možemo samo pretpostaviti kakva će biti budućnost.
Sada živimo u svetu tehnologije. Svakodnevno se pojavljuje nova tehnologija, sve je krenulo od flop diskova i mini CD-ova koji sadrže čitave enciklopedije, do ogromnih svemirskih teleskopa koji mogu poslati fotografije udaljenih zvezda natrag na Zemlju. Tehnologija ima najveći uticaj na svakodnevni život prosečnih ljudi. Do ovog trenutka možemo raditi i brinuti se za lični posao, a ubrzo cemo mozda sedeti u kucama I necemo raditi nista. Ljudi čak pokreću on-line veze, po raznim cetovim, to je danas modern. Danas svaki čovek koji ima dovoljno novca može istražiti svemir. U poslednjih sto godina urađen je najveći podsticaj naučne i tehnološke revolucije. A koje će razlike biti u tehnologiji u narednih sto godina?Moja generacija moze samo da misli o tome kako ce biti u buducnosti. Ja iskreno mislim da ce robotika zavladati svetom. Za sve su krivi Japanci, ako mene pitate. Mozda ce tada robot da obavlja sve teske poslove. U budućnosti će roboti zameniti mnoštvo profesija. Zamislite samo da vas operise robot, hirurski precizno, kompjuterski tacno. Domaćice, bejbisiteri, medicinske sestre, sekretarice, konobarice, prodavci, čistači ulica, taksisti, biće zamenjeni robotima. Za razliku od medicinskih sestara i negovateljica, roboti će čitavo vreme provoditi s pacijentom, svaki pacijent ce imati svog zasebnog pacijenta. Roboti će pomoći pacijentu da se kreće, pažljivo će nadgledati zdravstveno stanje i preneti podatke lekaru. Robot ce nam vaspitavati decu. Čak će i naša kuća biti jedan “veliki robot”. Za to je vrlo dobar primer buduće kuće prikazan u kratkoj priči Raia Bradburija, „Doći će mekane kiše“, koju sam citao I jako je volim. Roboti u kući biće pametni da nam život učine što ugodnijim. Oni će se brinuti o našoj deci, kuvati hranu, čistiti kuću, plaćati račune i brinuti se o našim kućnim ljubimcima. Roboti će razumeti ljudski govor i moći će da primaju sve narudžbine putem Interneta. Ali sto je najgore, mislim da ce biti I robotskog rata, zemlje ce praviti svoje robote, a ti roboti ce se takmiciti jedni protiv drugih, kao I kod ovih ljudskih ratova. Nista se nece promeniti zapravo.
Tako, kada me neko pita o buducnosti, ja ovako nesto ispricam, jer verujem da sce stvarno I biti tako kako sam napisao. Ne razmisljam o svom poslu, zeni, deci, o toj vrsti buducnosti, samo se duboko zamislim I shvatim da je neumesno planirati bilo sta, kada vec za deset godina nemamo pojma sta ce biti. Ja se nadam da ce malo stati ova tehnologija, iskreno pa da mogu da isplaniram stvarno sta cu da radim u buducnosti, da ne moram da brinem da li ce mi radno mesto zauzeti neki robot.
