Napisali smo za vas tri sastava koji mogu da odgovaraju na teme: “ Moja prva ljubav”, “Skolska ljubav”, “ Moje prvi decko/devojka”, “Prva ljubav zaborava nema” i ostalo. Rod u sastavima svkako mozete menjati.Prvi i treci su napisani u muskom, a drugi u zenskom rodu. Mozete se voditi nasim primerima ili ih prepisati, to je na vama. Prva dva rada su za starije razrede, sedmi i osmi razred, dok je poslednji rad za treci, cetvrti razred osnovne skole. Nadamo se da cete naci nesto sto vam odgovara i da cete dobiti dobru ocenu. Srecno!
Primer 1
Verujem u prvu ljubav. Osećanja izazvana prvom ljubavlju su gotovo neopisiva. To je više od jednostavne simpatije i puno dublje od na primer ljubavi koju osecamo prema stenetu. Način na koji ces posmatrati ljude, zavisi upravo od toga kako ces proci sa prvom ljubavlju…
Izraz “prva ljubav” zadesi većinu nas jednom u životu. Sa trinaest godina upoznao sam svoju prvu ljubav. Budući da smo zajedno preko šest meseci, što je po mom mišljenju bilo i vise nego dugo s obzirom na nase godine, mislio sam da ćemo biti zauvek zajedno. Znali smo sve jedno o drugome, bili smo jedno s drugim neprestano, imali smo iste prijatelje, porodice su nam bile bliske, retko smo se svađali i zabavljali smo se super svake sekunde koju smo proveli zajedno. Zašto na kraju ne bismo i ostali zajedno?! Bila je to bajka. Svoju smo ljubav priznali jedno drugom i u svom srcu sam zaista i mislio ono sto sam rekao. Za ljubav je potrebno pozrtvovanje, a moja devojka je tu činjenicu ignorisala. Video sam je kako se ljubi sa drugim deckom. Osetio sam kako mi se srce raspada; pokusao sam da disem i da se smirim, ali suze nisam mogao da suzdrzim. Svim snagama pokušao sam da govorim, ali ni jedan slog nije izašao. Život mi se raspao pred očima. Ta slika mi je još uvek ugrađena u um, jer sam pravi romantik. Iako sam bio veoma razocaran, i danas, posle nekoliko meseci je volim. Znao sam da nikada necu zaboraviti svoju prvu ljubav,one se obicno pamte i nazalost kratko traju.
Ljubav je potrebna za svima,po mom misljenju, bez nje nista nema smisla. Bilo da je ljubav podeljena sa prijateljem, članom porodice ili nekom drugom značajnom osobom. Prve ljubavi u našem životu uče nas kako da volimo druge ljude oko nas. Ta prva bitna osoba nas uci kako kasnije da reagujemo… Kada se prvi put zaljubis, sve je lepse, mnogo smo srecniji i ispunjeniji, za nas je ona u tom trenutku nesto najvaznije. A kasnije u zivotu, poredimo sve naredne odnose sa našom prvom ljubavlju. Osećanja koja postižemo prvom ljubavlju čine da zelimo jos i da ocekujemo. Ishod naše prve ljubavi može cesto biti poražavajući, kao i u mom primeru. Ali svaki put se nauči lekcija koja nam omogućava da se volimo iznova i iznova. Citav svet se vrti oko ljubavi… Da nije ljubavi, svet bi bio pun mržnje i ravnodusnosti. Jedna tako kratka rec, a da toliko toga zavisi od nje. Ja po sebi najbolje vidim koliko sam omeksao kada sam upoznao svoju prvu ljubav, nisam vise bio mali bahati klinac. Definitivno, ljubav utice na sve.
Zato vam predlazem da razmislite o svojoj prvoj ljubavi. Kad razmislite, da li još uvek razgovarate sa njim ili njom? Da li sada utiču na vas? Možda mislite da ne, ali odgovor, prijatelju moj, je “da”. Taj dečak ili devojčica uce nas kako da volimo. Kao što svi znamo, ljubav čini svet lepsim mestom za zivot, ija verujem daza svakoga postoji negde ona prava.
Primer 2
Bilo je to prvog utorka u septembru. Utorak koji će zauvek biti obeležen kao moj prvi dan u poslednjoj godini osnovne skole. Bez obzira na to šta je iko ikad rekao, osnovna skola je super. Svi zivi i zdravi izadju iz skole posle osam godina i verujem da je ona boza u odnosu na srednju koja sledi za godinu dana. Jedan od načina da vam bude lepse u skoli je definitivno drustvo koje steknete i nezaboravni trenuci koje prozivite sa njima. Ali ono sto je najlepse vezano za ove godine je to sto vam se dogadja prva ljubav. Kraj osnovne škole je vreme da volite i budete voljeni.
Svoju ljubav upoznala sam tog utorka, prvog dana sedmog razreda. Na casu fizickog sam ga ugledala. Bio je nov u skoli, skoro se doselio u grad. Delovao je zrelije i lepse od ostalih decaka, koji tek ulaze u pubertet. Taj trenutak je bio kao oni usporeni moment u romanticnim komedijama, moja kosa se leluja na vetru i buljim u njega. Ali nisam se mogla suzdržati. Bila sam pogođena Kupidonovom strelom. Mogla sam ga gledati satima. Srećom, spašena sam samo nekoliko sekundi kasnije. Još se sećam reči koje su mi spasile život. „I dalje imas etiketu na trenerci”. Otkinula sam nalepnicu što je brže moguće, da se ne bih dalje blamirala. Dok sam gledal u nalepnicu, vec je nestao, nisam uspela da saznam ni kako se zove. Prolazile su nedelj, a ja ga nisam srela, a stalno sam mislila na njega. Nisam imala nijedan cas pre ili posle njegovog odeljenja, nismo bili u istim sekcijama, a nisam ga videla ni tokom odmora. Odjednom, iz vedra neba, na velikom odmoru, prilazi on men ii mojim drugaricama. Predstavio se grupi. Rastopila sam se u cipelama. Glas mu zvuči tako muzevno…: “Zdravo, ja sam …” Kako je lepo ime imao. Zvono je zazvonilo, morali smo da idemo na nastavu. Ništa se mesecima nije dogodilo. Stigli smo do drugog polugodista, a ja nisam smela nista da preduzmem… Uclanila sam se u sekciju ljubitelja filmova, koju je osnovalo par ljudi iz osmog razreda. I on je bio u njoj. Jupi. Sada ga konacno mogu vidjati svake nedelje… Konačno imam izgovor da razgovaramo: “I koji je film tebe doveo ovde? “ Porazgovarali smo, delovalo mi je tada da mu se svidjam. Ubrzo, pred leto, priznao mi je da mu se stvarno svidjam id a bi voleo da budem njegova devojka. Ovo je vreme kada svako priznaje svoju ljubav, pred najlepse godisnje doba; Pozvao me je na zurku koju je pravio u svojoj kuci. Rado sam prihvatila poziv i znala sam d ace biti zabavno. Skockala sam se kao nikada, cak sam se i nasminkala malo bolje, s obzirom na to da nisam totalno vesta kao ostale moje drugarice. Nosila sam najlepšu akvamarin plavu haljinu koju sam kupila.Bilo je dosta ljudi iz skole, al ii dosta onih koje nisam poznavala. Vrhunac veceri je bio ples sa njim, bilo je carobno. Sledećeg dana u školi, videla sam ga, ali nije mi se javio. Nisam znala o cemu se radi,ali pretpostavljala sam da sezbog necega naljutio. Nasla sam ga na velikom odmoru,prisla sam i pitala ga o cemu se radi. Rekao je da je u nasoj skoli samo jos mesec dana, da se njegovi roditelji ponovo sele i da ne zeli da zapocinje nesto sa mnom. Zamolila sam ga da provedemo zajedno jos tih mesec dana, da uzivamo, a za kasnije cemo videti, mozda se i ponovo sretnemo. Pristao je…Bilo je to zaista najlepsih mesec dana u mom zivotu. Sve smo radili zajedno, svakog dana smo se vidjali, drzali seza ruke i dugo pricali telefonom kada se razdvojimo. Kada je otisao, bila sam zaista tuzna, jer kako da ne budem, otisla je mojaprva ljubav u drugi grad, a tek smo smo zapoceli nesto divno.
Stalno stvaram scenarije kako bih mu rekla da ga volim i kako bi izgledao njegov odgovor, ali mislim da mu nikada neću reći kako se osećam. Resila sam da prekinemokontakt, jer mi je bilo teze da se cujemo. Znam samo da ga nikada necu zaboraviti i pozelela bih svima da iskuse ovako divnu prvu ljubav.
Primer 3
Kada su mi drugari pricali kako je lepo kada sretnes svoju prvu ljubav, nisam im verovao. Mislio sam da je druzenje nesto najlepse u ovom cetvrtom razredu. Sve dok nisam upoznao Mariju,kada je dosla u moje odeljenje. Doselila se iz Cacka. Bila je to najlepsa devojcica koju sam ikada video. Znao sam, vise nema nista od ucenja, samo sam na nju mislio.
Svi decaci su se otimali oko nje. Nisam bio siguran da li cu bas ja da osvojim njeno srce, ali cu se potruditi da to bude tako. Dobro je bilo sto je dosla negde pred osmi mart,pa sam znao koji prvi korak da napravim,hteo sam da joj kupim cvet. Nazalost, majka mi je dala novac samo za jednu ruzu, mislila je da cu je pokloniti uciteljici… I tako je uciteljica imala dvadeset i jednu ruzu za osmi mart, a dvadeset i drugu je dobila Marija, moju. Tada sam znao da sam osvojio njeno srce. Nijedan drugi decak se nije setio moje ideje, nisam mogao da budem srecniji. Tog dana, na fizickom, poslala mi je cedulju da se nadjemo iza skole posle casova. Svi su bili ljubomorni. Posle casova, imao sam veliku tremu, nisam znao kako da se ponasam, nisam nikada bio u ovakvoj situaciji. Iza skole, na klupici, sedela je i smeskala se. Kada sam joj prisao, zagrlila me je. Bio sam odusevljen. Rekla mi je da bi zelela da bude moja devojka i da sam je iznenadio svojim gestom od danas. Rado sam pristao na to i poljubili smo se u usta. Neka jeza je prosla mojim telom, prvi put sam tako nesto osetio. To je bio divan osecaj. Neko vreme, drzali smo se za ruke i posle toga krenuli svojim kucama. Ta moja prva ljubav, bila je izuzetna. Tek tada sam poceo da verujem u sve glasine svojih drugara. Najsmesnije od svega je bilo sto nisam bio medju popularnijim decacima u razredu, a sada sam imao najlepsu devojku. Svakog dana smo slali jedno drugom ceduljice i pisma, razmenjivali smo sms poruke i culi smo se preko drustvenih mreza. Radili smo zajedno domace zadatke, sastajali se posle skole, cak su se i nasi roditelji upoznali. Ubrzo smo i objavili na fejsbuku da smo zajedno, posle toga nisam mogao da sakrijem svoje odusevljenje. Sve je teklo kako treba,ceo cetvrti razred se salio sa nama kako smo muz i zena, a nama to nije smetalo. Cak nas je i uciteljica stavila da sedimo u istoj klupi. Hvala joj na tome…Sve to je trajalo tokom celog cetvrtog razreda, uzivali smo. Do problema je doslo kada je trebalo da predjemo u peti razred i kada je trebalo da krenemo u razlicite skole…Tada sam znao da nema nista od toga da ostanemo zajedno, iako sam se potajno nadao. Jednoga dana, video sam da je sklonila status veze sa fejsbuka i tada sam znao da joj se svideo neko novi u novoj skoli. Bio sam tuzan, ali sam svakako bio i srecan sto sam i ovoliko vremena proveo sa njom, bilo je lepo. Znao sam da cu i ja naci nekog novog, nova skola, novi ljudi, nove lepe devojcice.
I tako…Iskusio sam i ja svoju prvu ljubav. Iako sam i dalje mali, siguran sam da cu se secati Marije i svega sto smo prosli zajedno,jer prva ljubav zaborava nema. I to kakva prva ljubav!
