U ovom članku ćemo vam predstaviti sve dobrobiti i mane naših osnovnih škola. Dajemo vam tri primera sastava koji mogu da odgovaraju sastavima „Moja škola“ ili „Koliko ili da li volim svoju školu“ ili nešto slično. Mislimo da svaka od tema odgovara otprilike petom, šestom ili sedmom razredu, a za osobe koje znaju da pišu, može i za četvrti razred osnovne škole. Potrudili smo se da ispišemo glavne i moguće karakteristike domaćih osnovnih škola i nadamo se da ćeš moći nešto da pronađeš za sebe. Sve tri teme su napisane za nekog ko voli svoju školu i kome ne pada teško da ide u nju. Naravno možete promeniti rečenice i ubaciti i neki negativniji kontekst, ali svakako, verujemo da će vaš nastavnik više voleti ukoliko hvalite školu u kojoj se nalazite. Srećno!
Moja škola sastav iz srpskog – Primer 1
Obrazovanje je neophodnost u životu… Bez znanja, čovek nije ništa drugo nego gomila mesa i zbirka kostiju. Obrazovanje razlikuje čoveka od drugih živih bića. Baš edukacija čini ljude najboljim među svim ostalim stvorenjima. Svest je čovekov glavni adut. Primarni korak u obrazovanju je škola.
Škola je mesto koje je prvi korak ka boljem životu kasnije. Škola predstavlja neku početnu dečiju poziciju i pripremu za dalji razvoj. Već sa 4 godine, bira se vrtić za sticanje nekog predznanja. Kada deca napune 7 godina, roditelji počinju da razmišljaju koja je obrazovna ustanova najbolja za njihovo dete, gde će steći najviše znanja. Roditelji uvek žele da njihova deca budu najbolja, pa biraju najbolju školu. Moj prvi dan u školi bio je fascinantan. Voleo sam svoju školu, već na prvi pogled, a ta ljubav raste iz dana u dan. Moja škola se nalazi na maloj udaljenosti od moje kuće. Zgrada škole je toliko velika da bi se lako mogla videti sa krova moje kuće. Prednji zid ukrašen je citatima i inspirativnom poezijom. Zatim, tu su parking mesta za sve dečije bicikle, a pored se nalazi glavna kapija na kojoj je napisano ime moje škole. Sa glavnog ulaza može se videti naše divno, fubalsko igralište. Takođe postoji mesto za posetioce, čekaonica za one koji su se uputili kod direktora ili u nastavničku kancelariju. Dvospratna zgrada u kojoj su smeštene učionice izgleda prelepo. Ima pedeset učionica koje su u potpunosti odvojene, a izolacija je odlična, kako niko nikome ne bi smetao.One su veoma moderno uređene, ukrašene šarenim zidovima i crtežima učenika. Gomila grafikona po zidovima nalaže neka glavna pravila ponašanja. U školi se održavaju razni časovi, od osnovnih, koje svaka škola po propisima mora da ima, pa sve do sekcija koje su izborne. Postoje takozvane laboratorisjke učionice za praktičnu demonstraciju naučnih eksperimenata iz hemije i fizike, i to je jedina ustanova u gradu koja je tako dobro opremljena… Nastavnici pružaju ogromnu pažnju svim učenicima ponaosob. Uporedo sa tim, moja škola ima i kompjuterski kabinet, gde se učenici upoznaju sa osnovama tehnologije.. Kako moderni svet ide ka sve većoj modernizaciji i napretku, tako se koriste i naprednije tehnologije. Školska uprava aktivno radi na tome da imamo što bolje tehnološko obrazovanje, jer je takvo znanje postalo neophodno. Svake godine se između razreda odvija i takmičenje znanja. Unapredili su svaku salu projektorom, koji se koristi za predavanje i praktične demonstracije. Sportski rezultati moje škole su takođe izvanredni. Naš nastavnik sporta vodi nas na razna takmičenja i u svakom polugodištu imamo nastavu o drugom sportu. Disciplina u mojoj školi je prilično stroga. Svakog dana nakon jutarnjeg okupljanja u holu, proverava se uniforma učenika. Nastavnici takođe pregledaju sveske sa domaćim zadacima, tako da ne možeš da se izvučeš. Tri minusa, moraš da odgovaraš oblasti iz kojih nisi imao zadatak. Sve vannastavne aktivnosti su uživanje za sve učenike, svi se međusono druže i promovišu sebe. Ukoliko moram da biram ono što je najbolje u mojoj školi, dve najbolje stvari su njena dugogodišnja tradicija i nastavnici. Metodologija i iskustvo nastavnika u mojoj školi, daleko su od svih ostalih nastavnika u gradu. Tako učenici moje škole postaju veoma uspešne osobe. Stoga je tradicija poštovati nastavnike. Volim da budem deo moje škole. Drago mi je što sam njen učenik.
Primer 2
Mesto gde deca uče, gde se oblikuje budućnost jedne nacije, naziva se škola. Budući da je obrazovanje osnovno oružje za bolje sutra, pa je danas jako bitno da škole budu što bolje i organizovanije. Možemo da je volimo ili mrzimo, ona svakako postoji i obavezna je. Svakako moramo u nju, međutim, meni ne smeta, jer je ja obožavam.
Ponosan sam na sebe što sam učenik u jednoj od najboljih škola mog grada. Smatram da je najbolja opcija za moje školovanje, a i po mišljenju mojih roditelja. Jedna od prednosti je i ta što se nalazi blizu moje kuće, pa uvek mogu kasno da krenem i da ne zakasnim. Naziv moje škole je (napišite naziv škole). Idem u školu sa svim svojim prijateljima iz detinjstva, sa kojima se družim u kraju odmalena. Mogu slobodno da kažem da se školujem u odličnom prijateljskom okruženju. U školu stižemo u određeno vreme, ujutru časovi počinju u osam časova, a što se tiče popodnevne smene, nastavnik ulazi na čas u četrnaest časova. Čim stignemo, vadimo sve knjige i sveske na stolove, pozajmljujemo, prepisujemo domaće zadatke, ko nema. Znači sve što se odvija i u svakoj drugoj školi. Bitna stvar je i to što svako sedi u klupi sa svojim najboljim drugom u odeljenju. Nema nas mnogo i baš zbog toga smo svi složni. U međuvremenu, naš nastavnik ulazi u učionicu, često sa par minuta zakašnjenja, takozvano akademsko kašnjenje. Svi se zalažemo za njegovo poštovanje, jer je ipak on autoritet. Ne teraju nas svi nastavnici da ustanemo kada uđu u učionicu, već je dovoljno da učtivo pozdravimo. Svaki nastavnik se trudi da nam prenese svoje dugogodišnje iskustvo, što bolje. Deli sa nama sve svoje znanje i motiviše nas da pružimo najbolje od sebe u životu. U stvari, svi nastavnici u našoj školi su vrlo ljubazni i veoma profesionalni. Ponosan sam na svoju školu jer nam pruža sve osnovne sadržaje, poput velikog igrališta, centralne biblioteke, velike dvorane za auditorijum, naučne laboratorije i dobre računarske kabinete. Učimo pod vođstvom najboljih nastavnika. U vannastavno vreme prisustvujemo raznoraznim sekcijama i aktivnostima. Jedan od mojih školskih drugarica je najbolja pevačica i plesačica. Nedavno je osvojila nagradu za najbolju pevačicu na godišnjem festivalu umetnosti. Svi je u slobodno vreme slušamo i navijamo. Naša škola organizuje sve važne događaje za školu, poput takmičenja u svim oblastima, kao i dane škole svake godine, upravo ove godine je sedamdesetogodišnjica škole. Po kooperativnosti, definitivno mislim da je moja škola na prvom mestu u celoj državi. Moja škola je umrežena sa mnogo drugih u državi i stalno vrši razmenu učenika, a svako od nas primi nekoga kod sebe kući iz drugog grada, na par dana, tako je i kada mi odemo da vidimo drugu školu u nekom susednom gradu. Mislim da je ovo jedinstven slučaj u našem gradu, i cenim napore škole što žele da se što više družimo sa svojim vršnjacima i stičemo nove kontakte. Možda ćemo neke od njih sretati u daljem školovanju.
Svoju školu smatram najboljom školom, jer podržava i podstiče svakog učenika da najbolje radi i napreduje. Uz najbolje nastavnike i osoblje, veoma sam srećan gde sam, jer moja škola pruža najbolje okruženje i najbolje sadržaje, a sve to podstiče sve nas i daje osnovu za kasnije školovanje. Nadam se da svako može da se raduje kad krene na časove kao ja i da svako ima okolinu za obrazovanje kao ja.
Primer 3
Svako u školi od sedme godine pa na dalje provodi mnogo vremena u toku nedelje. Tako i ja. Koliko god mi ne voleli da učimo i da idemo u školu, ona je obavezna u svačijem životu, i predstavlja odskočnu dasku za dalji lični razvoj. To je ključni period u svačijem životu, smatram da od osnovne škole zavisi u kom smeru naš život kasnije ide.
Ja svoju školu vidim na jedan način, moji drugovi na drugi način, svako ovu obrazovnu ustanovu doživljava na svoj način. Jedni je vole, jedni je mrze, ali svi moraju da je pohađaju. Neko je posmatra na negativan način, kao glavnu muku u teškom detinjstvu, a neko se raduje časovima i učenju. Ja lično, srećna sam svakog jutra kada krenem u školu. Volim svoje nastavnike, svoje drugare i sve vannastavne aktivnosti. Do sada, posle pet godina u njoj, ništa mi ne fali, nemam nekih preteranih problema. Iako je prelaz iz četvrtog u peti razred predstavljao malo burniji period, lepo sam se uklopila. Možda sam to bolje podnela i iz razloga što je celo odeljenje prešlo zajedno u novu školu. Doduše, mislim da je to što dobro pamtim i što sam uvek raspoložena za nova iskustva razlog zbog kog i volim da idem u skolu. Kada si dobar đak, sve je lakše, svi nastavnici te više cene i zadaju malo muke. Ponekada imam problema sa matematikom, naročito geometrijom, pa moram na privatne časove kako bih dobila potpunije objašnjenje, ipak nastavnici nemaju vremena za par časova svima ponaosob da objašnjavaju. Iako verujem da bi svima izašli u susret. Sa ostalim predmetima nemam naročitih problema, iako se desi da mi se omakne koja loša osoba, ali brzo uspem da je popravim. Još od sada znam da ću upisati jezički smer, jer obožavam nemački i francuski, koje učim sada, od petog razreda.
Ne kažem ja da je sve savršeno u mojoj školi, zna da se desi da bude manjih problema zimi sa grejanjem, da nastavnici kasne na časove i da uzmu na „zub“ ponekog lošeg učenika. Ali opet, znajući stanje u ostalim školama, moja je super. Možda zato što je najstarija škola u okolini ili možda zbog toga što se direktor zalaže da dobijemo dosta sredstava iz državnog budžeta. A uspesi škole su na zavidnom nivou takođe, pa pokušavam da joj dam i poneki pozitivan komentar. Svakako bolje je kad ne moraš nešto, ali šta ćemo.
Sedim u klupi sa svojom najboljom drugaricom, sa kojom sam bila u klupi još od vrtića. Slažemo se veoma dobro, ali ponekada nas nastavnici opominju da mnogo pričamo, jer je ona jako duhovita i često ne mogu da se suzdržim od smeha. Nas dve se držimo zajedno, iako u odeljenju ima par odvojenih grupica. Naravno uvek postoje dve, koje su u sukobu, ali nadam se da ni to neće dugo, kako počnu da sazrevaju, do male mature ćemo se valjda svi slagati. Važno je da u odeljenjima postoje neka pravila i red, inače bi nastalo opšte rasulo. Srećom, svi poštuju koliko-toliko, posebno moje odeljenje. Sve u svemu, svi se pomažu pri učenju, čak i one dve sukobljene grupe. Kolektiv nam je jedinstven, zato je atmosfera još lepša.
Škola zapravo nije toliko loše mesto, kao što ga mnogi smatraju. Ima svojih prednosti, svakako ako ništa drugo, onda se stiču dobra životna prijateljstva, a uči nas i tome kako da se snađemo nadalje u životu, uči nas da postavimo neki dugoročniji cilj, bar zbog toga je ja volim, a ostali kako hoće.
