Pogled sa mog prozora – sastav
Pogled sa mog prozora – sastava
Oduvek sam važio za dete koje obožava prirodu i koje voli da uživa u lepim prizorima. Volim kada posmatram nešto lepo i to me veoma ispunjuje. Za radost i sreću u mom životu dovoljan je samo jedan pogled sa mog prozora. Upravo zbog toga vrlo često gledam kroz njega i svaki put kada to radim istopim se od miline. Moj prozor mi svakodnevno donosi puno predivnih prizora i svaki od njih vredniji je od suvog zlata. U nastavku ove moje priče otkriću vam sve čarolije koje donosi pogled sa mog prozora.
Moja kuća nalazi se na jednom skromnom i lepom seoskom imanju. Na tom imanju živi čitava naša porodica. Život na selu je zaista lep i miran, priroda opušta i odmara, priroda je savršen lek za čoveka. Čovek koji živi na selu puno radi, ali taj rad mu donosi puno zadovoljstva. Najviše mi se dopada to što je svuda oko moje kuće netaknuta priroda koja opija svežinom i lepotom. Moram priznati da imam običaj da čim ustanem iz kreveta bacim pogled na tu prirodu, putem mog prozora. Svaki novi dan tako započinjem i svaki pogled kroz prozor donosi mi puno razloga za sreću. Kada gledam kroz moj prozor, tada obično sednem na jednu plišanu udobnu fotelju. Tako uživam satima i u tim trenucima sam beskrajno opušten i veseo. Malo je reći da je pogled sa mog prozora sjajan i zanimljiv, pogled sa mog prozora je jedno nezaboravno iskustvo koje se veoma dugo pamti. Pogled sa mog prozora donosi mi puno živih i svetlih boja, pogled sa mog prozora donosi mi puno topline. Da bi vam što bolje i jasnije dočarao pogled sa mog prozora, moram vam objasniti šta se nalazi ispred moje sobe. Ispred moje sobe je jedna veoma lepa i prostrana livadica, prepuna mirisnih i šarenih cvetova. Na toj livadici ima i puno leptira. Obožavam da ih gledam kako lete sa cveta na cvet i kako lepršaju svojim krilcima. Na toj livadici je svako stvorenje srećno, ptice na granama cvrkuću i pevaju, a pčelice melodično zuje. Na toj livadici se veoma često igram sa svojim drugovima. Uglavnom igramo fudbal ili neke slične igre sa loptom. Na toj livadici nalaze se dva ogromna kamena, koja mojim drugovima i meni predstavljaju fudbalske stative. Dakle, pogled sa mog prozora odnosi se na tu “čarobnu” livadicu. Svakog puta kada je ugledam sa prozora, u srcu osetim neku patnju za prošlim vremenima. Svaki pogled na tu livadicu me veže za brojne lepe uspomene. Zbog toga mi je veoma teško da taj komad zemlje nazovem livada, nekako mi je draže i bliže da taj komad zemlje zovem livadica. Ipak, emotivno sam vezan za svoju livadicu. Pogled sa mog prozora, pored moje livadice, sadrži još nešto. To nešto su dva drveta koja su posađena kada sam rođen. Veoma je interesanto to što su ta dva drveta porasla iz jednog korena. Moji roditelji su mi pričali da su ta drva posađena baš onog dana kada sam se rodio, kako bi moj život bio srećan i dugovečan. Ta dva drva posadio je moj dragi i voljeni deka. Pogled sa mog prozora mi donosi puno emocija, jer svaki put kada ugledam ta dva drva u livadici, setim se moje porodice i naših divnih i toplih zajedničkih trenutaka. Pogled sa mog prozora je pogled na najvažnije i najbitnije stvari u mom životu. Svoju pažnju u životu posvećujem sitnicama i malim stvarima i zbog toga mi pogled sa mog prozora ulepšava život. Kada ugledam moju livadicu i moja dva drvca, tada se osećam lepo i veoma motivisano. Sve u svemu, pogled sa mog prozora se mnogo razlikuje od običnog pogleda.
Pogled sa mog prozora mi pruža jedno ogromno i pozitivno zadovoljstvo, koje se ne može ni sa čim meriti i uporediti. Kada pogledam kroz moj prozor, vidim samo radost i samo lepotu. Pogled sa mog prozora je pogled u savršenstvo prirode i veoma sam ponosan što svakoga časa mogu da vidim i doživim taj prizor. Pogled sa mog prozora je nešto je izuzetno važno za mene i to će uvek tako biti.
Pogled kroz prozor
Kada sam bio veoma mali, roditelji su mi često zamerali i ljutili se na mene zato što sam stalno gledao kroz prozor. Moj prozor je za mene uvek bio nešto veoma zabavno i dopadljivo. Kroz taj prozor ugledao sam raznorazne slike i svaka od njih je bila posebna i interesantna na svoj način. Sada, kada sam odrastao i sazreo, shvatio sam da se pogled kroz prozor može uporediti sa pogledom na život i sve događaje koje su vezane za njega. Ipak, pogled kroz moj prozor je jedna posebna priča i zadovoljstvo mi je što ću tu priču sada ispričati vama.
Kao što sam već napomenuo, još kao malo dete stekao sam naviku da stalno gledam kroz prozor, tj. da stalno gledam šta se to događa ispred moje kuće. Naša kuća nalazi se baš preko puta železničke stanice i to je nešto što je najvažnije u čitavoj ovoj priči. Upravo ta činjenica mi je donela puno neverovatnih scena koje sam odgledao sa svog prozora. Železnička stanica je mesto na kome se okupljuju ljudi koji putuju i koji se spremaju za velike životne promene. Takvi ljudi stalno nešto čekaju i stalno imaju potrebu za nekim radikalnim promenama. Stara poslovica kaže: “Sto ljudi, sto ćudi”. Svaki putnik na toj železničkoj stanici nosio je sa sobom neku svoju priču, neki svoj skriveni i tajanstveni svet. To se nikada nije promenilo i nikada neće. Sada, kada bih pohitao svom prozoru, video bih čoveka čiji se pogled može uhvatiti u daljini i koji priča veoma emotivno i dirljivo. Kroz prozor moje sobe ugledao sam sijaset ljudskih lica. Bilo je tu srećnih i veselih ljudi, koji su radosno odlazili na put i koji su u svojim koferima nosili sav optimizam i entuzijazam ovog sveta i ove planete. Ali, bilo je tu i tužnih, tj. setnih ljudi. Njihova naborana i umorna lica govorila su više od reči. U vazduhu sam veoma često osećao nešto što me je podsećalo na njihovu tužnu i tragičnu sudbinu. Kada su ljudi koje sam video kroz prozor bili srećni, osećam sam u radost u svom srcu i neko neopisivo zadovoljstvo. Volim kada su svi oko mene srećni, čovek je stvoren da bude srećan, jer život je radost. Isto tako, kada su ljudi koje sam video kroz prozor bili tužni i nezadovoljni, osećao sam se bezvoljno i depresivno. Na neki način, putem prozora delio sam sa njima svu tugu koja je prodirala duboko u njihovu dušu. Svakog trenutka sam bio svestan da su ti ljudi, koje vidim kroz prozor, samo delić prolaznog vremena. Ali, i pored toga, ti ljudi su mi po svemu bili izuzetno dragi i mili. Nešto što me zaista veže za pogled kroz moj prozor, jeste jedan vrlo interesantan događaj. Naime, napolju je padala kiša i sasvim slučajno sam pogledao kroz prozor. Hteo sam da vidim da li kiša pada jako, ali video sam u uglu stanice jednu malu i uplašenu devojčicu. Odmah sam pojurio ka stanici, želeo sam da joj pomognem. Bilo joj je veoma hladno i njeno lice drhtalo je od studi. Rekla mi je da čeka svoje roditelje da se vrate sa puta i da joj veoma nedostaju. Shvatio sam da je ova devojčica bila veoma usamljena i da nije bilo nikoga ko bi je mogao paziti i čuvati. Pokušavao sam da je nekako utešim i pričao sam joj kako će njeni roditelji uskoro doći i kako će je voditi negde da se igra i zabavlja. Bio sam srećan što sam je malo razveselio i poklonio sam joj jednu čokoladicu, koju sam našao u svom džepu od pantalona. Voz je veoma brzo došao i sve se lepo završilo. Upravo taj događaj budi neka lepa osećanja koja me približavaju pogledima sa mog prozora. Kroz moj prozor upoznao sam život i shvatio kako on zapravo funkcioniše. Gledajući svet kroz prozor naučio sam puno toga i otkrio neke nedokučive tajne. Čovek se uči sve dok je živ, svaki novi pogled kroz prozor donosi mi puno noviteta, puno poruka i pouka. Čovek je biće koje je znatiželjno i koje ima pravo da svet oko njega posmatra svojim očima. Iskreno uživam da svet oko mene posmatram sa mog prozora, tačnije gledajući kroz njega. Pogled kroz prozor za mene je pravi užitak, pogled kroz prozor je za mene nešto što se poznatim rečima ne može opisati.
Kada se osećam usamljeno i kada mi je teško, pogled kroz prozor mi vraća životnu volju i na neki način mi pruža stimulaciju. Kada pogledam kroz prozor, tada vidim život bez cenzure i sve je veoma jasno i pregledno, “kao na dlanu”. Pogled kroz prozor nije nešto grandiozno i veličanstveno u životu, ali nije ni nešto se može tek tako zanemariti i obrisati. Moje lično mišljenje je da čovek kada gleda kroz prozor, zapravo vidi kako će izgledati njegov svet u određenim životnim situacijama. Bilo kako bilo, pogled kroz prozor je nešto što je zaista vredno pažnje, ali i pomena.
