Napisali smo za vas sastave na temu “Prirode”, sve ovo moze odgovarati razlicitim temama koje vam zada ucitelj ili nastavnik, a koje su povezane sa prirodom, na prime: “Posmatram prirodu kroz prozor”, “Zimski dan”, “ Lepota prirode”, “Uzivam u prirodi”, I jos mnogo toga. Prva tri sastava su napisana za mladje razrede, do cetvrtog razreda osnovne skole, poslednja tema je ozbiljnija I preporucuje se za stariji razred, jer je teze napisana. Rod u svakom sastavu naravno mozete promeniti ili dodati neki licni pecat. Nadamo se das mo vam pomogli malo sa ovom temom I da cete naci nesto sto ce vam odgovarati. Srecno!
Primer 1
Vece je, ali ne kao svako drugo, vec zimsko vece koje je obasjavala mesecina. Napolju veje li, veje sneg. Stajala sam kraj prozora hotela I posmatrala prirodu Tare, gde sam provela zimski raspust sa porodicom. Videla sam roj belih pahuljica na prozorskom oknu. Bile su divne, sjajne I blistave, kao I ceo predeo. Pod terasom, jedna ogromna, zelena jelka blista u srebru svog neznog odela. Grane prepune snega, izgledale su kao nezni grozdovi. S obzirom da je noc na planini prilicno strasna, vukovi ricu, shvatam da je tu jelku polako zahvatao strah sto je sama tamo dole. Odjednom sam se trgla, jer su dve zute stenice proletale pored stakla, delovalo je kao da plesu. Stadose na granu jelke I sakrise se, kao ispod velikog, belog kisobrana. Promrzle od hladnoce, scucurile su se jedna uz drugu I kao da se pitaju kada ce vec jednom da dodju topliji dani. Mraz pocinje da sara prozore, a jablan kao da mu pomaze. U sobi je jako toplo, pec pucketa, a macak pored peci sedi I prede. Pahuljice udaraju u prozorska okna kao da me zovu da se igram sa njima.
Mrak pada, mraz pocinje svojim ostricama da steze, a na nebu se pojavljuje zlatnik, zuti mesec sa svojim drugaricama zvezdama. Peva zima I vuk zavija, a pod hladnim vetrom se jela savija. Sneg joj stalno grane posipa. Tisina je I retko ko da izadje, jer je svima dobro pored pucketavih peci. Ali ja, ceznem da izadjem I pravim drustvo usamljenoj jeli. Doduse, pticice su sada tu. Tek je prvi dan kako sam ovde, a veoma je mracno, ne verujem da ce mi roditelji dopustiti da izadjem I uzivam na snegu, ujutru cu proveriti sta se desava jos napolju. Jedva sam docekala jutro da prosetam uzanim puteljcima ove divne planine. Posetila sam jelu, delovala mi je veselije na zubatom zimskom sunascu. One dve stenice su odletele, verovatno trazeci neko novo usamljeno drvo. Sneg je vec napadao do dubine mojih grudi, osecala sam se kao da plivam. Sankama sam se spustala niz divnu strum padinu obasjanu dnevnom svetloscu, sneg je svetlucao kao stotine dijamanata I osecaj I pogled su bili carobni. Volim planinu. Volim prirodu, ona je tako nevina I predivna, nigde se ne osecam slobodnije.
Neverovatno je sta sve mozes videti kada pazljivo posmatras jedan dan na obroncima neke planine, takvih lepota nema u gradu. Osecam da bih mogla citavog zivota da zivim ovde, posmatram sva divna stvorenja I sve predivne zalaske sunca.
Primer 2
Nebo je vedro. Jos malo pa ce pasti mrak. Ljudi premoreni od posla zure sa njiva svojim kucama. Ptice zavrsavaju svoje vesele pesmice I zavlace se u krosnje, vec umornog I pospanog drveca. Rojevi vrednih pcela se vracaju sa rascvetalih livada ostavljajuci za sobom prodorno zujanje. Uporni bumbari od leta I skakanja, vratise se kucama.
Nebo se presijavalo u hiljade boja, a Sunce vec lici na ogromnu crvenu buktinju. Lagano silazi sa horizonta. Polako nestaje. Citavo nebo se zapali ruzicastim plamenom. Zuckasno-crveni zraci miluju lisce, travu I krovove kuca. Crveni se sve. Sunce sve vise sada tone iza planina u dubok san. Nestaju crvene pruge koje je sunce obasipalo na zalasku. Sada se vec polako skroz spustilo. Trava vec drema, samo se cuju zrikavci koji govore: “Dovidjenja, sutra je novi dan.” Sve je mirno, tiho I usnulo. Jedina svetlost bice sjaj zvezda I Meseca. Nebeski svod ce ukrasiti njihovo svetlucanje. Mesec okrugao,veliki I sjajan, lagano plovi dalekim nebeskim svodom…Sve je tako divno na leto. Usla sam u kucu, ali sam I dalje posmatrala prirodu kroz prozor. Posmatram macke kako se jure po kraju, tako su nekako vesele, kao da I one uzivaju u ovim divnim danima. Pored mog prozora je gnezdo neke ptice pevacice, ciji cvrkut me budi svakog jutra. Nestvarna je njena pesma. Prelepa. Cula sam da ima I mladunce, njihov cvrkut je presladak. Nadam se da se nikada nece odseliti odatle.
Zavrsio se jos jedan dan. Do mene dopiru zvuci neke muzike koji me nose daleko od stvarnosti. Masta me nosi na krilima nestvarnih oblika prirode u kojoj vidim jedan sasvim novi, lepsi svet, svet srece, lepote I slobode.
Primer 3
Bilo je lepo,prolecno jutro. Obliznji brezuljak se kupao u svezim jutarnjim zracima sunca. Posto toga dana nisam isla u skolu, krenula sam puteljkom koji je vodio u sumu. Obozavala sam setnje kroz prirodu.
Trava se presijavala carobnim odsjajem. Gazila sam po njoj I osecala kako mi kapljice rose ostaju na bosim nogama. Opojni miris poljskog cveca golicao mi je nozdrve, a prolecni povetarac mrsio mi je kosu. Negde u dubini sume, cuo se potok koji je veselo zuborio. Njegove predivne pesme se mesaju sa umilnim I glasnim cvrkutom ptica. Veverice su se igrale po granama drveca, videla sam I mamu vevericu sa svojim mladima, bili su tako slatki. Detlic je sve jace I jace udarao o stablo jednog debelog drveta svojim kljunom, kao da ga sece, zvuk je bio jako cudan. Listopadno drvece koje se nalazilo u sumi vec je dobilo svoje sarene cvetove. Priroda se probudila, sve zivotinje su se probudile, a I ja sam se probudila. Volela sam sumu u ovo doba godine, mozda vise od icega. Kako sam nastavljala svoju setnju, naisla sam na srnu, koja je bila jako uplasena, ali je ubrzo shvatila da joj necu nista I prisla mi je. Veoma umiljato stvorenje. Sve je bilo nestvarno divno. Ali odjednom, sunce se sakrilo iza jednog velikog, crnog oblaka. U sumi zavlada veoma neprijatna tmina. Pesma ptica utihnu. Srna je pobegla u svoju jazbinu, potok je sve glasnije zuborio od pojacanog vetra. Predosecalo se nevreme.Vec je bilo jako kasno. Potrcala sam kuci. Pocele su da padaju I prve teske kapi kise na zemlju I na moju glavu. Nisam se plasila za svoje prijatelje zivotinje, one vec dugo zive u sumi, znaju da se snadju I kada naidje nevreme, sigurna sam u to. Grane koje su se njihale, povijale su se do zemlje od snaznog pritiska vetra I kao das u htele da mi zatvore put. Istina, u sumi, sa svim divnim bicima se sigurno ne bih plasila.
Kasnije, kada sam vec bila kod kuce, umotala sam se mokra u cebe I razgovarala sa roditeljima I pricala im kako priroda ume da bude bas ljubazna prema ljudima, ali I snazna I jaka, kao u mom primeru.
Primer 4
Reč “priroda” znači univerzum sa svim svojim pojavama; i u zdravom smislu se odnosi na nesto sto primarno covek ne bi trebalo da menja… Priroda uključuje opšte carstvo različitih vrsta živih biljaka i životinja i procese povezane sa neživim objektima , priroda sacinjava I razlicita godisnja doba, smenu dana I noci, sve vezano za zemljiste…Podrazumeva I materije od kojih je nesto sacinjeno…
Reč “lepota” sačinjava različita značenja s glavnim, koje ima uz rec “priroda”, izgled ili osećaj ili zvuk koji pruža zadovoljstvo prizoru ili uopsteno estetski užitak. Lepota u prirodi odavno je česta tema u životu i umetnosti. Priroda, prikazana i proslavljena tolikim umetnostima, fotografijom, poezijom i drugom literaturom, pokazuje pravu velicinu onoga sto ove dve reci zajedno znace… Naucnici koji proučavaju prirodu na specifičnije i organizovanije načine dele uverenje da je priroda lepa; oni proučavaju prirodu jer uživaju u njenim lepotama. Priroda je jednom recju prelepa; pa je vredi poznavati, I nauciti kako sa njom ziveti… Toliko je lepote okolo gledati, dodirnuti i čuti. Priroda je toliko čudesna, jer nije statična, I uvek se menja. Bez obzira koliko puta neko nešto pogleda ili posmatra, uvek je drugačije. Priroda može postaviti nebeski plamen pri zalasku sunca ili čarobno transformirati poznati pejzaž u snežno belu zemlju čudesa ili obojiti dugu na nebu, naslikati prelepe jesenje boje na drveću ili naslikati narcis u travi sjajem meke sunčeve svetlosti. Priroda je odgovorna za sunce, oblake, kišu i sneg. Kad je vani sunčano i vedro, iznutra se svi osećamo veselo; kada je oblačno i kišovito, čovek se često oseća mračno: i u zvezdanoj noći, pod mesecinom, covek se oseca romanticno I posebno. Listovi se stapaju na drvetu, plasljivi cvet koji se gura kroz zaleđenu zemlju, polako nice, svežina proleća, pesma ptice, živopisni leptiri, zujanje insekata, dobrodošli izlazak sunca, blagi vetric, veličanstvene planine, sjaj mora, blistave zvezde i hladan mesec noću, zemlja obnavlja svoju lepotu u svako godišnje doba… Pa, vrtoglavi vodopadi, živahne biljke i životinje sve su predivne i zadivljujuće i zaista odražavaju mudrost i lepotu prirode. Nebo je ponekad neizmerno plavo, beli I srebrnasti oblaci se pomeraju skoro neprimetno; oblaci nikada nisu isti jer neprestano menjaju oblik čineći prizor neverovatnim za posmatranje, mozete praviti oblike od njih. Ponekad kada nebo postane crno, sa gustim teškim oblacima, može se videti daleka zavesa padajuće kiše; čini se da neka nevidljiva ruka izliva vodu na zemlju da bi je hranila: prizor je lep i čini da se osećamo bliže lepoti prirode.
Čovek može uživati u lepoti prirode kad je vidi, čuje i oseti. Svaka prirodna akcija je graciozna i sjajna, Lepota prirode je toliko jednostavna i nezahtevna da je ljudi često ne primete. Savremeni čovek je prepplavljen veštačkim stvarima koje su mu urezale pogrsnu svest o prirodi. Bog je kao božanski umetnik stvorio prelepu prirodu da živi i uživa u njoj. Zaista to treba osetiti, tu divnocu kada si u prirodi, stopiti se sa njom. Kada si u slozi sa prirodom, moguce je sve.
