Šta je sreća – sastav
Sreća – sastav
Iskreno, po meni, sreća je nešto bez čega se ne može živeti. Sreća je sastavni deo života, sreća je kada se osećamo lepo i kada je sve oko nas divno. Čovek može pronaći sreću u svemu što ga okružuje, sreća je svuda oko nas, na nama je samo da joj poželimo dobrodošlicu. Čovek koji nikada nije upoznao svoju sreću je čovek koji zapravo ne zna šta je to pravi život. Sreća je nešto čemu čovek teži čitavog svog života, sreća je najvažniji životni cilj. Sreća je spas, sreća je uteha, sreća je sve.
Da bi vam lakše i preciznije objasnio šta je to sreća, ispričaću vam jedan događaj koji me je bukvalno upoznao sa njom. Sve je počelo jednog tmurnog i kišovitog oktobarskog dana. Vraćao sam se iz škole i bio sam veoma tužan i neraspoložen. Taj školski dan bio je užasno naporan i upravo zbog toga sam se tako loše osećao. Nije mi bilo ni do čega i jedva sam čekao da stignem kući i da, jednostavno, zaboravim na sve. Na putu do kuće kiša je lila kao iz kabla. Ulice su bile mokre, svuda je prštala voda i na svakom koraku osećao se je miris jeseni. Nikada nisam voleo kišu. Kiša u meni budi tužna i apatična osećanja. Nisam imao kišobran i zbog toga sam malo trčkarao i stalno jurio da što pre stignem. U jednom trenutku mi se učinilo kao da su svi ljudi nestali, nikoga nije bilo u mojoj blizini. Koračao sam hitro i smelo, ali sam u sebi nosio tugu. Bilo mi je potrebno društvo, bila mi je potrebna osoba za razgovor i srdačno druženje. Bio sam siguran da je u tom trenutku nemoguće, ali verovao sam u svoju sreću i nadao sam se čudu. Odjednom, tik pored mene prošla je jedna dugokosa devojčica. Prvi pogled koji sam uputio ka njoj doneo mi je puno blagodeti i zadovoljstva. Ona je bila lepa kao vila, imala je anđeosko lice i oči plave poput mora. Osećao sam neku potrebu da joj priđem, neka viša sila mi je govorila da mi ona može pomoći da prevaziđem sve svoje probleme. Ali, ona je sasvim spontano prišla meni i ponudila me da se sklonim ispod njenog kišobrana. Upravo taj trenutak je najsrećniji trenutak koji sam ikada doživeo. Bio sam neverovatno srećan i mislio sam da mogu da dohvatim nebo. Odmah smo počeli da razgovaramo, rekla mi je njeno ime i od tada se moja sreća tako zove. Ona me je spasila od tuge i pomogla mi da opet budem veseo i bezbrižan. Prijatelstvo je već tog dana bilo među nama, ali vremenom to naše prijateljstvo doživelo je emotivnu ekspanziju. Taj naš odnos me je naučio šta je to sreća i otkrio mi sve tajne koje su vezane za sreću. Volim kada sam srećan i kada sve moje životne lađe hitro plove ka svojim ciljevima. Sreća se ogleda u nežnosti i toplini, sreća se ogleda u ljubavi i u prijateljstvu. Najvažnije je kada čovek stalno može računati na svoju sreću i veliko mi je zadovoljstvo što sam siguran i miran po tom pitanju. Moja sreća je u mom srcu i uvek će tako biti sve dok postoje emocije, sve dok postoje nežna osećanja. Bez sreće moje srce ne postoji, kao i moj život. Dakle, sreća je nešto što je stvarno neophodno. Sreća je na neki način prerasla u konstantu ljudsku potrebu. Najiskrenije bih voleo da sreća nikada ne napusti moj život i da uvek bude uz mene.
Veoma je teško i nezahvalno rečima opisivati sreću, ali, pokušao sam da vam na što verniji način prikažem šta je to za mene sreća i kako je doživljavam. Nadam se da ste shvatili poentu. Poenta čitave ove priče može se smestiti u samo jednu rečenicu, a ona glasi: “Sreća je nešto što je dostupno i dostižno i upravo zbog toga čovek treba svakodnevno uživati u njoj i u njenim čarima”. Sada mi ostaje samo da vam poželim puno sreće u životu, neka vam sva vrata budu otvorena i neka vam sve bude savršeno. Zapamtite, sreća je tajna koja je svima poznata, sreća je misterija koju svako može rešiti. Živela sreća!
Sreća je u malim stvarima – sastav
Mnogi ljudi pričaju kako je za sreću neophodno puno toga i kako je sreća stanje koje čovek nikada ne može da prisvoji u potpunosti. Dobro znam da su te činjenice netačne i da one u sebi nose puno prevara i obmana. Sreća se, po meni, ne može pronaći u gomili zlata ili u nekim papirima od vrednosti. Sreća je nešto što je, u svakom pogledu, iznad svih materijalnih vrednosti. Sreća je kada čovek adekvatno živi svoj život i kada dobro upozna stvari koje ga ispunjuju. Sreću čovek ne može stvoriti svojim rukama, ali može čistom dušom i iskrenim srcem. Zaista, sreća je u sitnicama, tj. u malim stvarima.
Slobodno se može reći da ne postoji obrazac po kome se može doći do sreće. Sreća je usko povezana za čoveka i za njegov unutrašnji svet. Ukoliko je čovek spreman da zažmuri i da zaboravi sve što je loše i sve što mu smeta, isti taj čovek biće uvek srećan i zadovoljavaće se malim stvarima. Ključ svega toga leži u simbolici, da bi smo bili srećni važno je da kraj nas bude nešto što će nas stalno asocirati na sreću. Ono što mi je pomoglo da shvatim da se sreća nalazi u malim i skromnim stvarima jeste jedan događaj iz mog ranog detinjstva. Naime, kada sam bio mali dečak, obožavao sam fudbal i stalno sam razmišljao i maštao o tom sportu. Takođe, obožavao sam da se igram sa decom, fudbal je za mene bio jedini i najvažniji sport na čitavoj planeti. Svi su govorili da ću jednog dana postati pravi fudbaler koji će postići puno uspeha i koji će osvojiti sve moguće trofeje. Fudbal je za mene tih godina bio više od igre, fudbal je tih godina bio smisao mog života. Ali, postojao je jedan mali problem. Svaki put kada smo igrali fudbal, igrali smo loptom koju smo pozajmljivali od jednog starijeg dečaka. Upravo zbog toga želeo sam da i ja imam svoju loptu. Maštao sam kako u rukama nosim tu loptu i kako su moji najbolji drugovi oduševljeni njenom lepotom. Ta lopta bila je jedina moja želja, moja sreća, moj centar sveta. Molio sam moje roditelje da mi što pre kupe tu loptu, ali oni, u početku, nisu imali puno razumevanja za tu moju želju. Bio sam uporan i nisam hteo da odustanem. Stalno sam pričao o lopti i objasnio im da bi me ta lopta učinila najsrećnijim i najveselijim dečakom na svetu. Veoma brzo, moji roditelji su shvatili ozbiljnost moje želje i odlučili su da mi kupe loptu. Jedva sam čekao trenutak da je dobijem i uzmem u svoje ruke. Osećao sam da je sreća veoma blizu mene. Bio sam uzbuđen i osećao sam se jako lepo. Lopta je bila zaista fantastična, bio sam oduševljen njenim izgledom i zaljubio sam se u nju na prvi pogled. Ona je bila moja sreća, moje zadovoljstvo i moj ponos. Danima je nisam ispuštao iz ruku i čuvao sam je kao malo vode na dlanu. Radovao sam joj se i sebično sam je čuvao za sebe. Kasnije, odlučio sam do svoju sreću podelim sa svojim drugovima. Zajedno smo igrali fudbal tom loptom i svi smo bili vrlo srećni. Ta partija fudbala je nešto najlepše što sam doživeo u svom životu. Bilo mi je veoma drago što im se lopta jako svidela i što su uživali u igri. Kao što sam već napomenuo, pravu sreću čini male i skromne stvari. Ova moja priča je samo dokaz te tvrdnje. Ako čovek želi neke nedostižne stvari, ne može nikada biti srećan, spokojan i zadovoljan. Čovek treba težiti ka malim i dostižnim ciljevima, jer to je jedini način da čovek uvek bude srećan i zadovoljan. Sreća se ne može pronaći u bogatstvu, tj. novcu, sreća je u srcu, sreća je u našoj svesti, u našem duhu. Male stvari donose veliku radost, u suštini, male stvari su veoma važne za čoveka. Život je sačinjen od mnogobrojnih sitnica i svaka od njih ima svoju vrednost i težinu. Sve dok čovek razmišlja racionalno i pozitivno, sreću može otkriti i pronaći u malim stvarima koje su svuda oko njega.
Sreća je pojam koji se vrlo lako i temeljno može opisati putem malih stvari. Male stvari, tj. sitnice, daju energiju čoveku i podržavaju ga u svakom pogledu. Isto tako, male stvari su osnova ljudskog prosperiteta. Sve u životu polazi od malih stvari i upravo zbog toga u njima se nalazi iskonska sreća. Svet u kojima male stvari ne donose sreću je svet koji je izgubio razum i osećaje za nešto što je normalno i ljudsko. Ipak, za sve ljude koji su na strani sreće u malim stvarima, postoji nada za lepu budućnost. Pravo na sreću niko ne može oduzeti čoveku, sreća je osnovno duhovno pravo svakog čoveka, svakog živog bića, svake duše. Verujte u male stvari, verujte u sebe, verujte u sreću.
